fbpx

Sorting by

×

JELOVNIK NAJZDRAVIJIH LJUDI NA PLANETI: Mnogo fizičkog rada, dobar san i OVA hrana su zaslužni za dug život!

Težak fizički rad, mnogo sna, malo hrane – to je recept ljudi iz plemena Hunze

Za narod iz plemena Hunze kažu da stotu dožive kao od šale. Potiču iz doline Hunza u severnom delu Pakistana, a za njih važi pravilo da – žive i do 120, 130 godina. Neki od njih proslavili su i 145. rođendan pre nego što su napustili ovaj svet. Dolina Hunza je plodna dolina idealna za bavljenje poljoprivredom i izolaciju od ostatka sveta. Nalazi na velikoj nadmorskoj visini. Regija je svojom prelepom prirodom koja oduzima dah i gostoprimstvom bez premca devedesetih bila popularno odredište za američke i evropske turiste. Danas turizma praktično nema, te je to idilično, utopijsko okruženje.

Koliko dugo živi narod Hunza? Niko zapravo ne zna koliko dugo žive pripadnici naroda Hunza. Lekari su pregledali Hunze i pogađali koliko ljudi imaju godina. Bez previše fokusiranja na dokumentovanu maksimalnu starost, zaista neobična činjenica je da svi izveštaji o narodu Hunza pominju da je starija populacija mršava, vitalna i praktično bez bolesti, što važi do danas.

Kako se čuvaju od bolesti HODAJU. Okruženje u kojem žive je planinsko i izuzetno je neravnog terena. Sela su neverovatno izolovana, a neka od njih stara su više od 1.000 godina. Hunze nemaju drugog izbora nego da se kreću po grubim i strmim prolazima. Obradivo zemljište se takođe ne nalazi uvek neposredno pored kuće. Neki pašnjaci su na dva sata hoda od sela. Za Hunze se kaže da su srdačniji od čuvenog snažnog naroda Šerpa iz regije Himalaje.

Njihova ishrana Hunze se uglavnom hrane sirovim biljkama. Budući da su toliko izolovani, Hunze nemaju na čemu niti da kuvaju hranu, niti imaju mnogo životinja na raspolaganju za jelo, pa sade ono što mogu i sakupljaju ostalo. Kajsije, trešnje, grožđe, šljive i breskve uzgajaju Hunze. Takođe jedu puno žitarica – pšenice, ječma i prosa – i čapati, njihov svakodnevni hleb.

Treba naglasiti da Hunze konzumiraju svega dva obroka dnevno, doručak i ručak, uprkos oštrim klimatskim i geografskim uslovima u kojima žive. Preskakanje večere pomaže ovom narodu da na počinak ode lakog stomaka i da u toku sna snagu namenjenu obnovi organizma ne koristi za varenje.

Mnogi smatraju da svoju dugovečnost Hunze duguju semenu kajsije kojeg konzumiraju u velikim količinama, ali nije to tako jednostavno.

Voće i povrće predstavljaju redovni deo ishrane naroda Hunza. Oni se najčešće konzumiraju u presnom ili sirovom obliku. Ukoliko se neka namirnica termički obrađuje, to je najčešće povrće, koje se kuva vrlo kratko. Od voća, Hunze najviše jedu: kajsije, jabuke, kruške, breskve, trešnje, dud, kupine i grožđe. Kajsija se najviše uzgaja, a jede se u svežem i osušenom obliku.

Hunze nisu vegetarijanci, ali meso konzumiraju veoma retko. Zbog religije svinjsko meso nikada ne jedu. Skoro nikad ne sole hranu i so uopšteno slabo koriste, a meso jedu samo praznicima.

Ali da li su srećni? Apsolutno. U stvari, neki istraživači su ovaj narod nazvali najsrećnijim ljudima na svetu. Hunze imaju određenu strast i polet za životom.

Šta možemo naučiti od naroda Hunza Jedite sirovo voće i povrće, vežbajte svakodnevno, budite pozitivni.

 

 

TVOJA REAKCIJA?