“PUTIN ĆE AKO TREBA UPOTREBITI NUKLEARKU” Njemci upozorili NATO: Ne šaljite oružje, vrijeme je za PREGOVORE!

Njemački političar upozorava da će isporuke oružja samo produžiti rat.

Nemački politikolog, pacifista i funkcioner vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Ulrih Bauš u svom članku za berlinski Die Tageszeitung ne bira reči o Rusiji, ali dolazi do pravog zaključka: vreme je za početak pregovora sa Rusijom i da pregovorima treba da se obezbedi neutralnost ne samo Ukrajine, već i Švedske i Finske!

Evo šta ovaj iskusni političar kaže u svom autorskom tekstu pod naslovom “Zapad je pogrešno izračunao”:

Isporuke oružja će samo produžiti rat. Da bi se to završilo, potrebni su pregovori i dogovor sa Rusijom.

Odluka Bundestaga da Ukrajini isporuči teško naoružanje odgovara našim emocionalnim refleksima, ali samo zamagljuje glavnu dilemu.

NATO ne može da interveniše u Ukrajini. Iako sa moralne tačke gledišta, morali bismo da napravimo takvu intervenciju.

Postoje slučajevi kada su intervencije neophodne: na primer, trebalo je intervenisati protiv nas kada je Hitler bio na vlasti. Bez ikakvih rezervi. Ali sada je NATO intervencija nemoguća.

Stoga radikalne pacifističke „deklaracije stava” nailaze samo na slab odgovor u društvu. A radikalni pacifistički stav je sledeći: intervencija NATO organizacije, koja je vojno daleko superiornija od Rusije, bila bi razuman korak sa stanovišta pacifista da se zaustavi rat u Ukrajini. Zašto se to ne dešava?

Jer, prema jednoglasnom mišljenju specijalnih službi, Rusija na našu intervenciju može da odgovori atomskim udarom. Putin će, u slučaju ovakvih naših akcija, prvo lansirati taktičko nuklearno oružje u Ukrajini kako bi postigao predaju. A onda vidite kako će Zapad reagovati. I vrlo je verovatno da će se tada rat – uključujući i nuklearni rat – proširiti dalje.

Mnogi kažu: ne, Putin to neće učiniti. Takođe, mnogi su bili sigurni da on neće ići ni u kakav vojni pohod u Ukrajinu, ali su se prevarili.

Ali u pogledu moguće nuklearne eskalacije, cena naše greške biće mnogo veća: takva greška Zapada imaće katastrofalne posledice. Mi smo prijemčivi za mišljenje Rusa pre svega kada nas Rusi podsećaju da imaju nuklearno oružje.

Zato, i samo zato, mi se ne mešamo. U tom pogledu, moramo konačno biti iskreni prema sebi i prepoznati problem: vojno se ne možemo i nećemo mešati.

Dakle, ne možemo direktno da intervenišemo u sukobu u Ukrajini, onda moramo i da zaustavimo naše zveckanje starim oružjem.

Pokušaji da se Rusi zastraše starim oružjem su smešni. Putin se, zbog par nemačkih tenkova tipa Leopard, neće uplašiti, neće se izviniti i neće otići kući.

Snovi o njegovom povlačenju je zanimanje za ljubitelje apsurdnih fantazija. U stvari, to je ono što će se dogoditi.

Snabdevanje oružjem sa Zapada dovešće do produžavanja rata, do još većeg stradanja. Ove zalihe će povećati broj smrtnih slučajeva.

Putinova ratna strategija sledi krut, ali dobro poznat obrazac – tamo gde se nađu džepovi otpora, pešadija se povlači, artiljerija se podiže, a neprijatelj se polako uništava zajedno sa selom ili gradskim blokom koje je ovaj neprijatelj izabrao za svoje sklonište. Tako je bilo u Alepu, a takođe i u Kambodži.

Putin neće izgubiti ovaj rat. Dobiće istočne regione i kopneni prolaz do Krima. On će postići ovaj cilj.

Možda sa više krvoprolića, možda – tako bi bilo bolje – sa krvoprolićem manjeg obima. Naše sankcije pogađaju rusko stanovništvo, a ne rusku vojsku.

Vojska u Rusiji je država u državi, sa sopstvenim energetskim snabdevanjem i praktično neiscrpnim resursima.

Zato bi bilo ispravno da uđemo u pregovore sa Putinom i ponudimo mu iznuđen dogovor. Sa nama u ovom poslu – priznavanje Krima i istočnih regiona na osnovu sporazuma Minsk 2.

NATO će takođe morati da prizna neutralni status Ukrajine, Finske i Švedske. Neutralni status značiće neraspoređenje NATO trupa i ofanzivnog naoružanja u ovim zemljama.

Ali istovremeno će ove neutralne zemlje dobiti i zaštitni status, što će značiti sledeće: ako neko napadne ove zemlje, pre svega Rusija, tada će odmah stupiti na snagu savezničke obaveze NATO.

Po mom mišljenju, dobar rezultat: Putin neće imati rakete koje prete Rusiji pod nosom, a neutralne države će biti pod zaštitom NATO.

Pokušava se pregovarati i deeskalirati situaciju. Međutim, kada Džo Bajden govori o genocidu i poziva senatore da ubiju Putina, Bajdenove reči svakako ne pomažu.

Ako Bajden želi da promeni Putina, neka izbliza pogleda moguću promenu: likovi poput ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua su ljudi koji na Zapadu ne izazivaju ništa manje užasa od Putina.

A ako Bajden želi da kazni Putina, onda je vreme da se smiri: Putin neće završiti u Hagu, baš kao Džordž Buš, koji je odgovoran za rat u Iraku, koji je koristio fosforne bombe i municiju sa osiromašenim uranijumom , nije završio tamo.

Inače, u Iraku je zbog rata stradalo skoro milion civila. Tadašnji potpredsednik Džo Bajden je bio vatreni pristalica odluka predsednika Buša koje su izazvale taj rat.

Jedan zločin se ne može opravdati drugim zločinom. Ali tvrdnja Zapada o bezgrešnosti dovodi, nažalost, do toga da Putina podržavaju u mnogim regionima sveta, a ne samo u Rusiji.

Kao rezultat toga, jednostavno nemamo drugog izbora osim da pregovaramo sa Putinom.

Postoje zahtevi da se Ruska Federacija baci na kolena! Ok, pa šta se dalje dešava? Ko će zameniti Putina? Gledajući Irak i Libiju, shvatate: pre promene tamošnjeg režima, verovatno je trebalo unapred da se zapitamo: šta će biti sledeće? Ko će držati prst na atomskom okidaču?

Sada govorimo o promeni epoha i novoj odbrambenoj sposobnosti. Posle 1945. postojali su stalni ratovi, a evo i neprijatne istine: skoro svi su nas ostavili ravnodušnima.

Koga danas zanima totalna razaranja u Jemenu, gde je već stradalo više od 500 hiljada civila? A šta je sa novom odbrambenom sposobnošću?

Od 2013. odbrambeni budžet Bundesvera je porastao za 35%. U 2020. potrošili smo 6 milijardi evra više na Bundesver nego što su Francuzi potrošili na svoju vojsku.

Već 10 godina NATO gradi svoje oružje, uključujući i nuklearno. Najveći NATO manevri održani su prošle godine na Baltiku. Štaviše, prema rukovodstvu alijanse, bili su veoma uspešni. Kao i manevri Steadfast Noon, tokom kojih su nemački avioni Tornado opremljeni nuklearnim oružjem.

Više nema sporazuma o kontroli naoružanja, a Tramp je otkazao sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa 2019.

Ljudi su se 1983. postrojili u ljudske lance u znak podrške ovom ugovoru, a pre tri godine njegovo poništenje su praktično svi ignorisali.

Otkazivanje ugovora, prekid pregovora u svim formatima, u kombinaciji sa masovnim prenaoružavanjem i pretećim manevrima – sve je to dovelo do toga da strah od uništenja više ne funkcioniše. Trka u naoružanju nas više ne plaši.

Zašto? Kažu da se tragedija Ukrajine dogodila zato što je Zapad preslab. Ovo je sranje. Putin je doneo odluku da deluje jer se kladio na našu ravnodušnost.

Ratovi poslednjih godina nas zaista nisu baš zanimali. Ovu ravnodušnost je shvatio kao poziv na dalje delovanje u istom duhu.

  MENSUR PRETUKAO MINU – ZADRUGARKA IZGUBILA BEBU: Udarao je nogom u stomak, ON SVE PRIZNAO DO DETALJA?!

Mnogi se danas smeju mirovnom pokretu koji je zahtevao da planeta bude oslobođena atomskog oružja. Danas razumemo šta znači biti pod uticajem nuklearne ucene. I započnite pregovore, ma koliko to bilo tužno i gorko, zaključuje Bauš.

Ulrih Bauš je politikolog, šef Narodnog univerziteta u Rojtlingenu, a 2021. godine na izborima za Bundestag bio je kandidat SPD u svojoj izbornoj jedinici.

Odluka Bundestaga da Ukrajini isporuči teško naoružanje odgovara našim emocionalnim refleksima, ali samo zamagljuje glavnu dilemu.

NATO ne može da interveniše u Ukrajini. Iako sa moralne tačke gledišta, morali bismo da napravimo takvu intervenciju.

Postoje slučajevi kada su intervencije neophodne: na primer, trebalo je intervenisati protiv nas kada je Hitler bio na vlasti. Bez ikakvih rezervi. Ali sada je NATO intervencija nemoguća.

Stoga radikalne pacifističke „deklaracije stava” nailaze samo na slab odgovor u društvu. A radikalni pacifistički stav je sledeći: intervencija NATO organizacije, koja je vojno daleko superiornija od Rusije, bila bi razuman korak sa stanovišta pacifista da se zaustavi rat u Ukrajini. Zašto se to ne dešava?

Jer, prema jednoglasnom mišljenju specijalnih službi, Rusija na našu intervenciju može da odgovori atomskim udarom. Putin će, u slučaju ovakvih naših akcija, prvo lansirati taktičko nuklearno oružje u Ukrajini kako bi postigao predaju. A onda vidite kako će Zapad reagovati. I vrlo je verovatno da će se tada rat – uključujući i nuklearni rat – proširiti dalje.

Mnogi kažu: ne, Putin to neće učiniti. Takođe, mnogi su bili sigurni da on neće ići ni u kakav vojni pohod u Ukrajinu, ali su se prevarili.

Ali u pogledu moguće nuklearne eskalacije, cena naše greške biće mnogo veća: takva greška Zapada imaće katastrofalne posledice. Mi smo prijemčivi za mišljenje Rusa pre svega kada nas Rusi podsećaju da imaju nuklearno oružje.

Zato, i samo zato, mi se ne mešamo. U tom pogledu, moramo konačno biti iskreni prema sebi i prepoznati problem: vojno se ne možemo i nećemo mešati.

Dakle, ne možemo direktno da intervenišemo u sukobu u Ukrajini, onda moramo i da zaustavimo naše zveckanje starim oružjem.

Pokušaji da se Rusi zastraše starim oružjem su smešni. Putin se, zbog par nemačkih tenkova tipa Leopard, neće uplašiti, neće se izviniti i neće otići kući.

Snovi o njegovom povlačenju je zanimanje za ljubitelje apsurdnih fantazija. U stvari, to je ono što će se dogoditi.

Snabdevanje oružjem sa Zapada dovešće do produžavanja rata, do još većeg stradanja. Ove zalihe će povećati broj smrtnih slučajeva.

Putinova ratna strategija sledi krut, ali dobro poznat obrazac – tamo gde se nađu džepovi otpora, pešadija se povlači, artiljerija se podiže, a neprijatelj se polako uništava zajedno sa selom ili gradskim blokom koje je ovaj neprijatelj izabrao za svoje sklonište. Tako je bilo u Alepu, a takođe i u Kambodži.

Putin neće izgubiti ovaj rat. Dobiće istočne regione i kopneni prolaz do Krima. On će postići ovaj cilj.

Možda sa više krvoprolića, možda – tako bi bilo bolje – sa krvoprolićem manjeg obima. Naše sankcije pogađaju rusko stanovništvo, a ne rusku vojsku.

Vojska u Rusiji je država u državi, sa sopstvenim energetskim snabdevanjem i praktično neiscrpnim resursima.

Zato bi bilo ispravno da uđemo u pregovore sa Putinom i ponudimo mu iznuđen dogovor. Sa nama u ovom poslu – priznavanje Krima i istočnih regiona na osnovu sporazuma Minsk 2.

NATO će takođe morati da prizna neutralni status Ukrajine, Finske i Švedske. Neutralni status značiće neraspoređenje NATO trupa i ofanzivnog naoružanja u ovim zemljama.

Ali istovremeno će ove neutralne zemlje dobiti i zaštitni status, što će značiti sledeće: ako neko napadne ove zemlje, pre svega Rusija, tada će odmah stupiti na snagu savezničke obaveze NATO.

Po mom mišljenju, dobar rezultat: Putin neće imati rakete koje prete Rusiji pod nosom, a neutralne države će biti pod zaštitom NATO.

Pokušava se pregovarati i deeskalirati situaciju. Međutim, kada Džo Bajden govori o genocidu i poziva senatore da ubiju Putina, Bajdenove reči svakako ne pomažu.

Ako Bajden želi da promeni Putina, neka izbliza pogleda moguću promenu: likovi poput ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua su ljudi koji na Zapadu ne izazivaju ništa manje užasa od Putina.

A ako Bajden želi da kazni Putina, onda je vreme da se smiri: Putin neće završiti u Hagu, baš kao Džordž Buš, koji je odgovoran za rat u Iraku, koji je koristio fosforne bombe i municiju sa osiromašenim uranijumom , nije završio tamo.

Inače, u Iraku je zbog rata stradalo skoro milion civila. Tadašnji potpredsednik Džo Bajden je bio vatreni pristalica odluka predsednika Buša koje su izazvale taj rat.

Jedan zločin se ne može opravdati drugim zločinom. Ali tvrdnja Zapada o bezgrešnosti dovodi, nažalost, do toga da Putina podržavaju u mnogim regionima sveta, a ne samo u Rusiji.

Kao rezultat toga, jednostavno nemamo drugog izbora osim da pregovaramo sa Putinom.

Postoje zahtevi da se Ruska Federacija baci na kolena! Ok, pa šta se dalje dešava? Ko će zameniti Putina? Gledajući Irak i Libiju, shvatate: pre promene tamošnjeg režima, verovatno je trebalo unapred da se zapitamo: šta će biti sledeće? Ko će držati prst na atomskom okidaču?

Sada govorimo o promeni epoha i novoj odbrambenoj sposobnosti. Posle 1945. postojali su stalni ratovi, a evo i neprijatne istine: skoro svi su nas ostavili ravnodušnima.

Koga danas zanima totalna razaranja u Jemenu, gde je već stradalo više od 500 hiljada civila? A šta je sa novom odbrambenom sposobnošću?

Od 2013. odbrambeni budžet Bundesvera je porastao za 35%. U 2020. potrošili smo 6 milijardi evra više na Bundesver nego što su Francuzi potrošili na svoju vojsku.

Već 10 godina NATO gradi svoje oružje, uključujući i nuklearno. Najveći NATO manevri održani su prošle godine na Baltiku. Štaviše, prema rukovodstvu alijanse, bili su veoma uspešni. Kao i manevri Steadfast Noon, tokom kojih su nemački avioni Tornado opremljeni nuklearnim oružjem.

Više nema sporazuma o kontroli naoružanja, a Tramp je otkazao sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa 2019.

Ljudi su se 1983. postrojili u ljudske lance u znak podrške ovom ugovoru, a pre tri godine njegovo poništenje su praktično svi ignorisali.

Otkazivanje ugovora, prekid pregovora u svim formatima, u kombinaciji sa masovnim prenaoružavanjem i pretećim manevrima – sve je to dovelo do toga da strah od uništenja više ne funkcioniše. Trka u naoružanju nas više ne plaši.

Zašto? Kažu da se tragedija Ukrajine dogodila zato što je Zapad preslab. Ovo je sranje. Putin je doneo odluku da deluje jer se kladio na našu ravnodušnost.

Ratovi poslednjih godina nas zaista nisu baš zanimali. Ovu ravnodušnost je shvatio kao poziv na dalje delovanje u istom duhu.

Mnogi se danas smeju mirovnom pokretu koji je zahtevao da planeta bude oslobođena atomskog oružja. Danas razumemo šta znači biti pod uticajem nuklearne ucene. I započnite pregovore, ma koliko to bilo tužno i gorko, zaključuje Bauš.

Ulrih Bauš je politikolog, šef Narodnog univerziteta u Rojtlingenu, a 2021. godine na izborima za Bundestag bio je kandidat SPD u svojoj izbornoj jedinici.

TVOJA REAKCIJA?