fbpx

ZAPIS INDIJANSKOG POGLAVICE – BIĆE TO KRAJ ŽIVOTA I POČETAK OPSTANKA: Pogledajte istini u oči, ovu poruku ćete zapamtiti


Zapis indijanskog poglavice kada je američka vlada htela da kupi zemlju njegovog plemena – da li se raj može prodati i kupiti! Mudre reči koje ćete dugo pamtiti…

Zapis poglavice Indijanaca iz Sijetla američkoj vladi kada je htela da kupi zemlju njegovog plemena u 19. veku.

“Predsednik u Vašingtonu mi šalje vest da želi da kupi našu zemlju.

Ali kako možete kupiti ili prodati raj?

Kako možete prodati Zemlju?
Čudna nam je ova misao.

Ako nemamo svež vazduh i čistu vodu, kako to možete kupiti?
Svako parče zemlje je sveto za moj narod.
Svaka blistava borova iglica, svaka peskovita obala, svaka magla u mračnoj šumi, svaka livada, svaki insekt koji zuji.

Sve je to sveto u sećanju i iskustvima mog naroda.
Poznajemo sok drveta koji putuje kroz debla, kao što poznajemo krv koja cirkuliše našim venama.

Mi smo deo zemlje i ona je deo nas.
Mirisno cveće su naše sestre.
Medved, jelen, veliki orao, to su naša braća.
Stenoviti grebeni, livadski sok, toplota tela konja i čoveka, svi pripadaju istoj porodici.
Svetlucava voda koja teče u potocima i rekama nije samo voda, već krv naših predaka.

Ako vam prodamo zemlju, ne smete zaboraviti da je svetinja.
Svaki odsjaj duha u bistrim vodama jezera govori o događajima i uspomenama mog naroda.

Žubor vode je glas očevog oca.
Reke su naše sestre. Oni utažuju našu žeđ. Nose nam kanue i hrane decu.
Dakle, morate biti prijateljski raspoloženi prema rekama kao i prema sestrama.

Ako vam prodamo zemlju, zapamtite da nam je vazduh dragocen jer deli svoj duh sa svim životom koji podržava.
Vetar koji je udahnuo prvi dah našeg dede uzima i njegov poslednji dah.
Vetar takođe daje našoj deci duh života.
Dakle, ako vam prodamo zemlju, treba da je čuvate posebnom i svetom kao mesto gde se može okusiti vetar zaslađen livadskim cvećem.

Hoćete li svoju decu učiti onome što smo mi učili našu?
Da je zemlja naša majka?
Čim udari u zemlju, udari na sve svoje sinove.

Znamo nešto: zemlja ne pripada čoveku, čovek pripada zemlji.
Sve su stvari povezane kao krv koja nas sve ujedinjuje.
Čovek nije ispleo mrežu života, već je samo nit u njoj.
Šta god mreža radi, uradi to sebi.

Znamo jedno: naš Bog je i vaš Bog.

Zemlja mu je dragocena, a ko je rani sabira prezir prema njenom tvorcu.
Tvoja sudbina je za nas tajna.

Šta će biti kada pobijete sve bizone?
Ukrotiti divlje konje?
Šta će se dogoditi kada skriveni uglovi šume postanu teški od mirisa ljudske gomile i pogled na zrela brda zaprlja žicama koje govore?
Gde će biti gustiš?
Ona će otići.
Gde će biti orao?
On će otići.

A šta će biti kada se oprostite od brzog konja i lovišta?
Biće to kraj života i početak opstanka.
Kada poslednji Crveni čovek nestane sa svojom divljinom, a sećanje na njega bude samo senka oblaka koji putuje preko prerije, da li će ova brda i šume i dalje biti ovde?
Hoće li ostati od duha mog naroda?

Volimo ovu zemlju kao što novorođenče voli otkucaje majčinog srca.

Dakle, ako vam prodamo ovu zemlju, volite je kao što smo je mi oduvek voleli.
Čuvajte je na način na koji se mi brinemo o njoj.
Imajte na umu sećanje na zemlju kakvu ste primili.
Čuvajte je za svu decu i volite je kao što Bog voli sve nas.
Kako smo mi deo zemlje, tako ste i vi.
Ta zemlja nam je dragocena.
I vama je dragoceno.

Znamo jedno: postoji samo jedan Bog.
Nijedan čovek, bio to Crveni ili Beli čovek, ne može se odvojiti od ostalih.
Uostalom, mi smo braća.”

Izvor: Sensa

TVOJA REAKCIJA?